AKO ONI ZARATE CEO SVET ĆE BITI SIROMAŠAN: I sukob od nedelju dana mogao bi skupo da nas košta!

Oružani sukob Rijada i Teherana imao bi veliki uticaj na tržište nafte i globalnu ekonomiju. Ukoliko dođe do rata, cena goriva porasla bi i do 500 odsto..

 

“Cena nafte ozbiljno bi zavisile od intenziteta mogućeg sukoba. Zamislimo nepriznati Irački Kurdistan koji je u stanju stalnog rata izvozio 550.000 barela dnevno preko Turske teritorije. S tim u vezi, možemo očekivati paničan strah i cena nafte bi skočila sa sto pedeset na dvesta dolara prvog dana sukoba. Ukoliko Saudijci i Iračani napadnu naftna polja protivnika, cena sirove nafte porašće na trista dolara”, rekao je Mihail Maščenko, investicioni analitičar.

 

Investicioni analitičar Global ef iksa Ivan Karjakin ističe da područje potencijalnog konflikta pokriva teritoriju na kojoj se proizvodi gotovo trećina nafte. Saudijska Arabija, Irak, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Oman i Katar zajedno proizvode oko 28 miliona barela dnevno, što je nešto manje od 30 odsto svetske proizvodnje, zbog čega bi cena barela skočila na sto pedeset do sto osamdeset dolara.

“Tada bi sve zavisilo od dužine trajanja rata. Svetsko tržište bi preživelo dva ili tri dana konflikta. Ukoliko bi sukob potrajao nedelju dana, cena bi porasla na dvesta dolara ili više, a to bi imalo dugoročne posledice s obzirom da će se zalihe smanjiti”, kaže Karjakin.

 

On smatra da je rat između Teherana i Rijada malo verovatan jer ne bi odgovarao Rusiji i Kini.

 

“Rusija je partner mnogih zemalja na Bliskom istoku koje su međusobno zavađene. Najveći uvoznik nafte je Kina koja bi snosila najveći rizik od sukoba i zato će iskoristiti svoj uticaj na Iran i Sjedinjene Države da bi sprečila konflikt”, kaže Karjakin.

Rat na Bliskom istoku biće veoma neprofitabilan za uvoznike, smatra analitičar Foreks optijmuma Ivan Kapustijanski.

 

“U slučaju rata, tržište može izgubiti 20 odsto svetskih zaliha. Pre svih, biće oštećeni najveći uvoznici, a to su SAD, Kina, Japan, kao i Evrozona — glavne lokomotive svetske ekonomije”, kaže on.

 

I Saudijska Arabija i Iran shvataju koliko je važna nafta za njihove ekonomije i trudiće se da održe proizvodnju i u ratnim uslovima, ističe analitičar Andrej Djačenko. Oštar skok cena nafte i naftnih derivata bio bi ozbiljna pretnja svetskoj ekonomiji jer bi doveo do inflacije.

“U vreme relativno malog rasta, značajan skok inflacije doveo bi do osiromašenja velikog dela svetske populacije”, dodaje on.

 

I proizvođači i uvoznici bili bi prinuđeni da smanje cene da bi to sprečili, kaže Djačenko.

 

Odnosi Rijada i Teherana bili su i gori nego što su danas, podseća Pjotr Puškarev, glavni analitičar Tele trejda.

 

Iranska revolucija 1978-79. godine i smrt Iranaca tokom hodočašća na Hadž 1987. doveli su do prekida diplomatskih odnosa šiitskog Irana i sunitske Saudijske Arabije na tri godine, što je bio “veći stres i test za obe zemlje”.

 

 

Foto: AP

Sputnjik Srbija

CATEGORIES
TAGS
Share This

KOMENTARI

Wordpress (0)
Disqus (0 )